06 April, 2020
Komprimovani vazduh se često opisuje kao četvrto pogonsko sredstvo, pa iako nije zastupljen kao struja, nafta i gas, predstavlja fundamentalni deo modernog sveta. Glavna razlika između komprimovanog vazduha i ostalih energenata je u tome što korisnici sami stvaraju svoj vazduh i zbog toga mogu da biraju način na koji ga stvaraju. Važnost komprimovanog vazduha se često previđa, ali u stvarnosti on čini vitalni deo većine modernih proizvodnih procesa i moderne civilizacije. Iako to možda ne shvatamo, većina proizvoda koje danas koristimo jednostavno ne bi mogli da se naprave bez komprimovanog vazduha. Oko 10% energije iskorišćene u industriji u celom svetu troši se na komprimovani vazduh.
Sa toliko primena u različitim oblastima koje zavise od komprimovanog vazduha, kompresori ne samo što moraju da sabijaju vazduh pod određenim pritiskom i da postignu određeni protok, oni moraju da isporučuju i vazduh odgovarajućeg kvaliteta. Za većinu ljudi, kompresor (kao jedna mašina) je sve što je potrebno za sabijanje vazduha, ali da bi se ostvario pravi kvalitet komprimovanog vazduha često je potrebno imati još nešto od opreme. Komprimovani vazduh prljaju ulje, prašina i vlaga i razne druge materije. FIlteri i sušači kod vazduha su često potrebni radi uklanjanja ovih nečistoća, pre nego što vazduh dospe u uređaj koji ga koristi. Primera radi, pri normalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha, kompresor u toku jednog dana, uokviru komprimovanog vazduha, ubaci u sistem oko 70 litara vode! Kada bi se voda našla u pneumatskim sistemima i mašinama izazvala bi razne posledice (korozija, oštećenje vodova i mašina itd.). Na ovaj način dolazi do zastoja u proizvodnji i povećanja troškova, pa je neohodno da komprimovani vazduh tretiramo sušačem i filterima koji će iz vazduha izvući nečistoće.